Jedan od prijatelja hazreti Alijinih pripovijeda: „Klanjah jedanput sabahski namaz za Alijom, r.a. Kad je predao selam, izmače se u desnu stranu. Na njemu se mogla vidjeti potištenost. Tako je ostao sve dok nije izašlo sunce. Tad okrenu svoju ruku i reče: 'Tako mi Allaha, gledao sam ashabe Muhammedove, s.a.v.s., a danas ne vidim ništa što bi im sličilo. Osvitali bi nesređeni, prašnjavi i gladni. Za dragog Allaha oni bi zanoći na sedždi i kijamu, učeći Knjigu Božiju i premećući se sad na noge sad na svoja čela (u ibadetu). Kad bi se spomenuo dragi Allah, oni bi se zanjihali kao kad se njiše drvo na vjetru. Njihove oči bijahu pune suza dotle da svoju odjeću suzama natapahu, dok drugi ljudi ostajahu nemarni,' tj. oni oko njih.“

 (Hazreti Gazālī, Ihjā’u ulūmid-dīn, Kitābul-murākabe)

Reci: „Vjerovali u njega ili nevjerovali, oni kojima je još prije objavljivanja njegova dato znanje padaju licem na tle kad im se on čita, i govore: 'Hvaljen neka je Gospodar naš, obećanje, Gospodara našeg se ispunilo!’ I padaju licem na tle plačući, i on im uvećava stahopoštovanje.“

(Kur’ān, sura el-Isrā’, ajeti 107-109.)