S imenom Boga dragoga, Svemilosnoga, Samilosnog/С именом Бога драгога, Свемилоснога, Самилосног!

Tāvus ibn Kejsān jednom je prilikom vidio hazreti Zejnul Ābidīna kako stoji u hladu Kabe i uznemireno, kao da se nad smrt nadnio, plače i preklinje, kao da je u najvećoj nuždi, pa je zastao i posmatrao ga dok nije prestao plakati i moliti, a onda mu je prišao i upitao ga:

“Gledao sam te kako plačeš i moliš Allaha, iako kao potomak Allahova Poslanika, alejhisselam, imaš tri prednosti za koje se nadam da će te poštediti straha.”

Hazreti Zejnul Ābidīn upita:

“Tāvus, a koje su to tri prednosti?”

“Prvo, što si potomak Allahova Poslanika, alejhisselam. Zatim šefa‘at (zagovor kod Allaha) tvoga djeda i Allahova milost.”

Hazreti Zejnul Ābidīn reče:

“Tāvus, to što sam potomak Allahova Poslanika, alejhisselam, nisam siguran da će mi biti dovoljna zaštita nakon što sam čuo da je Uzvišeni rekao:

Kada se u rog puhne, tada rodbinskih veza među njima neće biti i jedni druge neće ništa pitati.

(Provjerena, 101.)

A to što se tiče šefa‘ata moga djeda, zar Uzvišeni nije rekao:

I oni će se samo za onoga s kojim On bude zadovoljan zauzimati.

(Vjerovjesnici, 28.)

I konačno, što se tiče Allahove milosti, pa zar On nije rekao:

Milost Allahova blizu je onih koji dobra djela čine.

(Bedemi, 56.)”

* * *

Hazreti Alija prenosi:

“Pričao mi je hazreti Ebu Bekr da je Poslanik, alejhisselam, rekao:

‘Allah će oprostiti grijeh svakom robu koji kada pogriješi uzme abdest, klanja dva rekata namaza i zamoli Allaha da mu oprosti.’

 Nakon ovoga, Poslanik, alejhisselam, proučio je ajet:

-         a ko će oprostiti grijehe ako ne Allah? – i koji svjesno u grijehu ne ustraju.

(Imranova porodica, 135.)”